Планинарске новости

Претрага сајта

Оглашене акције су намењене само за чланове ПСД Копаоник као и за чланове:

  • Планинарског Савеза Србије,
  • Планинарског Савеза Београда,
  • Оријентиринг Савеза Србије,
  • Оријентиринг Савеза Београда

 

ZATVORI

Датум: 30.12.2019
Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: Bugarska

Jedno od najlepših mesta u kojem je zanimljivo dočekat Novu Godinu. Na nadmorskoj visini od 1000 metara, sa potencijalom od jos 2000 m. skijaška i planinarska oaza. Najraskošnija je upravo za Novu Godinu. Puno snega gotovo je zagarantovano Bansko – najtraženije i najpopularnije skijalište u Jugoistočnoj Evropi !!! ima preko 70 km staza opremljenih brojnim topovima za veštački sneg. Sezona skijanja traje od polovine decembra do sredine aprila, a snežni pokrivač dostiže srednju visinu od 143 cm. Skijalište se prostire od 960m-2600 m n.v. Skijalište čine dve oblasti: Čalin Valog (1.100-1.600 m) i Šiligarnika (1.700-2.600 m), od grada udaljene oko 10 km. Sa gradom ih povezuje moderna gondola koja skijaše dovodi do srca skijališta. Najčuvenija je ski staza Tomba, crne kategorije sa dužinom od preko 2,5 km, a nezaboravan događaj predstavlja neprekidan spust u dužini od 16 km od vrha Todorka do početne stanice gondole. Prednost Banskog je i u tome što za početnike skijaše nije potrebno plaćati žičaru (uz dogovor). Tu su i tereni za šetnju i planinarenje.

Tri noćenja 30.12-3.01.2020. godine. Doček Nove godine na trgu. Kotizacija 140 evra. (dinarska protivvrednost)

Vodič Rajko Jakovljević

060/387 0123

Comments

Da
Датум: 21.12.2019
Водич: Организациони одбор
Место одржавања: Планина Авала

Comments

Датум: 21.12.2019
Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: BEOGRAD

POŠTOVANI PRIJATELJI, DRAGI BEOGRAĐANI !

Besplatnu, prema kalendaru akcija Planinarskog saveza Beograda, a uz pomoć Gradskog sekreterijata omladine i sporta Beograda, Planinarsko-skijaško društvo „Kopaonik“ Beograd u saradnji sa PSK „Avala“ Beograd, POZIVA I PODSEĆA VAS na 22. tradicionalnu planinarski akciju: "AVALA IZ ČETIRI PRAVCA 2019", koja se održava u SUBOTU 21. DECEMBRA 2019. godine.

Očekujemo vas na Avali da se družimo i kao uvek da poželimo jedni drugima SRETNU NOVU 2020 .GODINU.

STAZA 3 (južni pravac): RIPANJ – ŠUPLJA STENA – AVALA

Polazak u 08.00 sa TROŠARINE autobusom GSP broj 405. Silazak u centru Ripnja.

Dolazak na Trošarinu je: tramvajima 9, 10 i 14, autobusima 33, 39, 47, 48, 50 i 78 ili trolejbusima 40 i 41 do Punove ulice.

Okupljanje učesnika u centru Ripnja do 9.15. Polazak na stazu u 09.30.

Relacija pešačenja: centar Ripnja – Šuplja stena – Rimski bunar – vrh Avale – TV toranj – planinarski dom ”Čarapićev brest”. Odmor, druženje uz muziku. Ručak - učešće 100 din.

Dužina staze je oko 10 km, visinska razlika 340 m, za 3 do 4 časa umerenog hoda.

Kontakt telefon. 060/387-0123

Organizacioni odbor
PSD "Kopaonik", Beograd

Comments

Da
Датум: 15.12.2019
Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Околина Београда

                                                                                                           

ПЛАНИНАРСКО-СКИЈАШКO ДРУШТВО „КОПАОНИК” БЕОГРАД

О Г А Н И З У Ј Е

ВАНРЕДНУ – БЕСПЛАТНУ ПЕШАКУ ТУРУ

МИЉАКОВАЧКА ШУМА -

МАНАСТИР РАКОВИЦА - БРДО СТРАЖЕИЦА

  1. 15. ДЕЦЕМБРА 2019. ГОДИНЕ

Полазак у 10:00 исперд Општине Раковица, где долазе: трамвај 3 (излаз код улице Мишка Крањца), аутобуси: 37 (Кнежевац - Панчевачки мост), 42 (Славија – Бањица – Петлово брдо), 47 (Славија - Ресник), 50 (Баново Брдо - Устаничка), 59 (Славија – Петлово брдо) и 94 (Нови Београд – Миљаковац 1 - Ресник).

Дужина стазе: је око 6+4 км, а висинска разлика око 90 м, за коју је потребно око 2 +1 часа умереног хода. За учешће на овој тури није потребна нека посебна опрема

Релација пешачења: од паркинга испред општине и цркве (106 м н.в), степеницама до макадамског пута, даље лево на североисток кроз шуму (блага узбрдица, око 3 км. За 1 час лаганог хода стиже се до окретнице аутобуса 48 (на 193 м н.в). Даље на југозапад поред расадника, прелази асвалтни пут, средином шуме силази се до полазне тачке.у улици Мишка Крањца, код Грдске општне Раковица

Превоз аутобусом 37 до окретнице, а затим асвалтним путем на Стражевицу. Повратак до окретнице или преко гробља до манстира Раковица, где је сахрањен патриарх Павле. О манастира Раковица вози аутобус 47.

Миљаковачка шума је саставни део градских шума Београда и унутрашње „зелене зоне“ и као таква има изузетан еколошки значај за читав регион Београда. По свом положају представља градску шуму окружену насељима и саобраћајницама. Овај шумски комплекс, смањењем загађености ваздуха и побољшањем микроклиматских услова, директно утиче на унапређење животне средине и побољшање еколошких услова у градској средини. Поред наведеног еколошког значаја, овај шумски систем има и заштитну функцију, која се огледа у очувању станишта и биолошке разноврсности. Флору чини 105 биљних таксона а фауну 284 евидентираних животињских врста, од којих се многе налазе на списку Уредбе о заштити природних реткости као значајно национално значајне врсте. Својим естетско визуелним карактеристикама, доприноси унапређењу урбаног предела. Налази се на падинама изнад раковичког насеља Миљаковац, а изнад леве стране долине Манастирског потока. Због је неки зову и Манастирска шума. Простире се на површини од 85,59 хектара.

Миљаковачка шума је природно добро „Споменик природе“ – значајно природно добро – треће категорије са успостављеним режимима заштите другог и трећег степена.

НЕ ТРЕБА ПРИЈАВА, САМО ДОЂИТЕ И ДОВЕДИТЕ И НЕЧЛАНОВЕ

Београду, 04-12.2019                   

Води Вас Јован Ђокић, планинарски водич

                                                            Sl.1

Sl.2. Kroz Miljakovačku šumu                               Sl.3.

Sl.4. Тунел испод бивше пруге за Пожаревац

Манастир Раковица

Настанак манастира са црквом посвећеном Св. Aрхангелу Михаилу и Гаврилу, народно предање смешта у време владавине српских краљева Драгутина и Милутина. Међутим, савремена истраживања наводе на другачије закључке. Најстарији писани документ, у коме се помиње манастир Раковица, под именом Racauicense monasterium, налазимо у путопису Феликса Петанчића из 1502. године, а који је штампан у Бечу 1522. године. И турски извори га помињу у попису из 1560. године међу осталим црквама и манастирима у околини Београда. У многоме помаже решавању питања настанка манастира повеља влашког војводе Константина Бранковеана – Бесарабе издата манастиру Раковицa, за који каже да је „сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље (влашке)“. Током историје, постојало je више влашких војвода са овим именом, тако да је дискутабилно ко је ктитор. Узевши у обзир историјске прилике и односе између Срба и Румуна, вероватно да је у питању био влашки војвода Радул I Црни (око 1377-1385), зет кнеза Лазара. Дакле, на основу овог податка можемо да изведемо закључак да је манастир настао током Лазареве владавине.

Манастир је крајем XVI века премештен на садашње место са првобитне локације изнад села Раковице. Неповољан положај манастира (поред насеља, у близини важне саобраћајнице) учинио га је лаком метом за турска пљачкања. Tако је манастир пресељен на скровитије место, дубље у шуму. Манастир се не помиње у црквеним изворима све до краја XVI века, када се јавља као активни учесник црквено-историјских дешавања. Ратне страхоте које су задесиле земљу уз сеобу Срба нису заобишле ни овај манастир. Монаштво га је напустило крећући се ка северу и носећи са собом црквене драгоцености и богослужбене књиге. Њихово кретање можемо пратити на основу записа на појединим књигама.

Ангажовање раковичког калуђера Григорија, који се истакао као врсни дипломата у аустријско-турском рату, омогућило је манастиру повољнији положај у наредном периоду. Наиме, отац Григорије је посредовао при склапању Карловачког мира (1699), чињећи значајне услуге руској дипломатији. Руси су узвратили дарујући Григорију лично, али и манастиру новац, богослужбене књиге, одејања, сасуде и четири иконе које су биле намењене манастиру Ватопед. Захваљујући томе, манастир се економски опоравио до те мере да је финансирао обнову манастира Тресије (испод Космаја), који је у то време имао заједничку управу са Раковицом.

Нова страдања манастир је претрпео избијањем Аустријско-турског рата (1737-1739). Монаштво је са турским надирањем страховало од одмазде, јер је помагало Аустријанце, тако да су спашавајући животе, побегли заједно са многобројним српским живљем и аустријском војском. Уточиште су нашли у Срему, у манастиру Велика Ремета, поневши са собом највредније црквене ствари. Упркос томе, манастир Раковица није дуго остао пуст, јер су Турци дозволили једној мањој групи калуђера да се врати у свој манастир. Са падом Београда у турске руке (6. августа 1730) и губитком наде за скори повратак, сачињен је 14. септембра 1739. године уговор о спајњу ова два манастира под једну управу. Тешко одржавање везе са Реметом, која се налазила у другој држави, неминовно је условило осамостаљивање Раковице.

По завршетку рата и потписивању Свиштовског мира (1791), приступило се обнови Раковице уз велику подршку кнеза Милоша Обреновића, који је посебно ценио улогу манастира у народном животу. Његово нарочито старање о овој светињи је било подстакнуто и тиме што је његов син Тодор био сахрањен овде. Током 1822. године финансирао је изградњу троспратних манастирских келија са великом трпезаријом и кнежевим конаком.

За положај манастира је било од изузетне важности везивање и осталих чланова породице Обреновић за њега. Осим Милоша и кнегиње Љубице (по којој се један манастирски део зове „Љубичин конак“), о манастиру су се касније усрдно старали кнез Михаило и Томанија Обреновић, супруга Јефрема Обреновића. Она је заједно са мужем и децом и сахрањена у припрати цркве, а насупрот њихове породичне гробнице почива Миливоје Блазнавац, муж Јефремове унуке Катарине. Осим чланова породице Обреновић, у манастиру је сахрањен и јунак Првог српског устанка Васа Чарапић. Црква је обновљена тек 1861-1862. године када је дозидана у горњем делу, изнад кордонског венца. Кровни покривач је замењен, постављањем плеха уместо црепа.

Црква је пројектована као једнобродна триконхална грађевина, са видљивим карактеристикама Моравске школе. Има два кубета. Спољне фасаде су покривене дебелим слојем малтера, тако да се не може судити о оригиналном изгледу фасада. Првобитан иконостас је био сачињен од зидне преграде са две престоне иконе Христа и Богородице, док су на осталим деловима биле обешене или причвршћене различите иконе рађене на дрвету или платну.

Нови дрвени иконостас мањих димензија постављен је 1862. године, а његову израду је финансирао кнез Михаило Обреновић. На њему уочавамо дуборезне украсне елементе који су рађени у духу барокног дубореза са елементима класицизма. Почетком XX века старе иконе су замењене новим, које је израдио Рафаило Момчиловић. До 1737. године, иконостас манастирске цркве красиле су четири иконе које је цар Петар Велики даровао Раковици 1701. године. Под најездом Турака, пренешене су у Велику Ремету, затим су их усташе током рата однеле у Загреб заједно са осталим српским драгоценостима, да би напослетку завршиле у Галерији Матице Српске.

Отварањем прве монашке школе у Србији при манастиру Раковица, почело је ново поглавље у животу манастира. Митрофана, новог старешине манастира, покренуто је издавање „Раковичког народног листића“ који је садржао популарне чланке намењене ширењу православне духовности. Школа је функционисала до 1932. године, када је премештена у Манастир Дечане. Просветитељска делатност манастира није прекинута ни у наредним годинама, јер је у периоду од 1949. до 1958. године у Раковици била смештена Београдска богословија. Манастир Раковица је одлуком Патријарха Германа 1959. године претворен у женски манастир. Преко улице и потока налази се извор – чесма Св. Петке.

Бивши српски патријарх Димитрије сахрањен је у овом манастиру 1930. године, а српски патријарх Павле сахранњен је у манастиру Раковица 19. новембра 2009. године по сопственој жељи, по чему је манастир посебно интересантан за вернике и посетиоце. Манастир Раковица 11 километара од центра Београда, налази се на кружном путу, који од зграде Општине Раковица води ка Авали.

Sl.5. Чесма Света Петка                                       Sl.6. Манастир Раковица

Стражевица (Из Википедије, слободне енциклопедије)

Стражевица је брдо и градска четврт београдској општини Раковица између насеља Кијево и Ресник, на коме се налазала радарска станица. Која је изграђена још за време бивше СФРЈ, а постоје шпекулације да је војно постројење постојало још за време немачке окупације Србије у Другом светском рату..Са југозападне стране је велики каменолом, а испод брда је прокопан цивилни тунел, кроз који ће пролазити део Обилазнице око Београда.

За време НАТО бомбардовања, сваке ноћи, а неретко и дању, почев од 24. марта 1999. године, па све до потписивања Кумановског споразума бомбардована је ова база Војске Југославије. Радар је само једном оштећен 25. март а, али никад није уништен, јер је приликом опасности склањан под земљу. Када су се почетком априла рашириле гласине да се Генералштаб лоцирао у овој бази, НАТО је отпочео серију до тада најозбиљнијих напада, без резултата. Средином месеца на брдо је бачена бомба тежине око 2,5 тона, што је изазвало озбиљне последице у целој Раковици. Дана 30 априла 1999. овде су погинула двојица припадника Војске СРЈ. Након рата, база је поптпуно напуштена,

Са овог брда пружа се диван поглед на Београд и околину.

  

  1. 7. Слободан - је страдању посветио песму Sl.8. Антена после НАТО бомбардовања

  

Сл. 9.

      

Сл. 10 и 11. Припадниви Војске Србије погинулу од НАТО бомби. Слава им!

Сл.12. На врху Стражевице поред спомен обележја и антене. Децембра 2016.

Сл-13. Поглед са Стражевице на север, Бањица

Сл.14. Поглед на југоисток, Авала

Сл.15. Поглед на запад, Видиковац, Скојвско насеље и Стара Раковица

Сл16. Учесници акције 2016

Comments

Da
Водич: Vlastimir Marjanović
Место одржавања: Avala

Једнодневна планинарска радна акција на

АВАЛУ 506 m - уређење стазе 2 од РК Икеа

субота, 8.12.2018. године

 

КРАТАК ОПИС ТУРЕ

Правац кретања: РК «Икеа» Бубањ Поток – Зуце (Брђани) – извор Врановац – кружна стаза – врх Авала 506 m – Пиносава.

Стаза је очишћена у целој дужини и домаркирана.

Временски услови: време је било облачно са слабом кишом, температура око 6 степени.  

Акција је организована и изведена у оквиру припрема за традиционалну акцију «Авала из четири правца».

Циљ акције је био: уређење стазе од РК «Икеа» Бубањ Поток до врха Авале. Ова стаза је прилаз 2 Авали, са источне стране или стаза «Карађорђевог војводе Васе Чарапића».

Након окупљања учесника на ГСП станици испред РК «Икеа» у Бубањ Потоку, крећемо са радом у 9,15 часова. Укупно нас је 6, према списку. Правимо организацију и расподељујемо алат. Дајемо упозорење, на пажљив рад са алатом – да би се избегле повреде. Уклањамо гране, сечемо и уклањамо обрасло шибље, и тиме откривамо планинарске ознаке-маркације. Постављамо и нове ознаке – где мислимо да је потребно и освежавамо старе. Сви вредно раде, прискачу једни другима у помоћ.

Изнад извора Врановац, због превише урасле стазе, у дужини од око 200 m, највише се задржавамо: уклањамо попадала стабла и гране, сечемо шибље и обраслу купину. Постављамо нове маркације и обнављамо старе и избледеле целом дужином стазе до врха Авале, а затим све до Пиносаве. Обнављамо маркације и на делу стазе из надлежности ПСК «Авала» Београд, поштујући договор да обновимо и маркацију на њиховом делу авалских стаза, а за узврат су нам обезбедили материјал.  

Истичем залагање свих учесника, а црвену боју је носила и постављала Мила Павлов а белу Рада Ћућуз. По завршетку посла, око 15 часова, и краћег одмора у ресторану «Липовица», враћамо се за Београд. Пређено је око 10 km.

Група је била једва довољна за уређење ове стазе, а услови за рад отежани.

Некоректно је, да се од стране Управе Друштва, Одбора за планинарство а посебно водича – не даје подршка оваквим акцијама. Нико се из Управе Друштва (председник, потпредседник, начелник, чланови Управног одбора), Комисије за стазе и водича није одазвао, иако је то припрема за најважнију планинарску акцију Друштва у другој половини 2018. године.

Списак учесника:

  1. Властимир Марјановић ПСД „Копаоник“ Београд   вођа акције
  2. Марко Марјановић ПСД „Копаоник“ Београд   заменик          
  3. Мила Попов ПСД „Копаоник“ Београд   учесник
  4. Ковиљка Ћућуз                        ПСД „Копаоник“ Београд   учесник         
  5. Рада Ћућуз ПСД „Копаоник“ Београд   учесник
  6. Ана Сотировић ПСК „Полицајац – Јосиф Панчић“ Београд учесник

ЗАКЉУЧАК:

Акција је врло добро изведена, и стаза добро припремљена за предстојећу традиционалну акцију. Свим учесницима акције похвала и захвалност за допринос уређењу стазе.

Вођа акције

Властимир Марјановић

              

Comments

Боривој Пишчевић
064 229 9709
boropiscevic@gmail.com

Драган Павловић
064 167 4434
drag_pav@yahoo.com

Душко Поповић
064 684 5171
dusko.popovic060@gmail.com

Јелена Кузмановић
065 25 25 475
jeka4me@gmail.com

Јован Ђокић
064 285 1572
jovandj.vodic@sezampro.rs

Зоран Николић
063 434 544
zoni3101@gmail.com

Зоран Смљковићи
065 64 46 315
zoran.smiljkovic@yandex.ru

Милан Самарџија
064 112 2982
planinar.milan@gmail.co
Милован Хинић
062 376 683
milovanhinic@yahoo.com
 
 
 
 
 

Власта Марјановић
063 729 1281
vlasta.mar55@gmail.com

Радован Вучковић
063 327 458
vucko60@gmail.com

Ранко Ковачевић
064 250 5042
kovacevicrd@yahoo.com

Сања Јаковљевић
064 876 0085
sanjakrst@yahoo.com

Славица Бошковић
069 104 17 92
slavicabb@sezampro.rs

Славиша Петровић
064 155 2607
slpetrovic234@gmail.com

Станоје Стојковић
062 211 017
psbeograd@gmail.com

Томислав
Максимовић
064 369 2552

Никола Стевановић
060 32 01 713
nikola.stevanovic78@gmail.com

Марко Драгољевић
063 721 8684
dragoljevicmarko46@gmail.com

Марко Марјановић
060 038 5689
marjanovic.marko26@gmail.com

Зорица Јаковљевић
063 146 9568
zorica_jakovljevic@yahoo.com

Рајко Јаковљевић
060 387 0123
rajkojakovljevic@yahoo.com