Почетна

Претрага сајта

   Добродошли на званичну страницу
 Планинарско-скијашког клуба
"Копаоник" Београд

Прочитај више
 

Планинаримо заједно !

Најаве планинарских акција Драги пријатељи, чланови ПСК „Копаоник” Београд и сви љубитељи природе Планинарско-скијашки клуб „Копаоник” сваког викенда организује више разноврсних и веома атрактивних планинарских акција у земљи и иностранству, скијашких и активности из оријентиринга, али и упознавање са дивљом јестивом флором и фауном.

 

Прочитај више

Копаоник

О планини Копаоник
Копаоник је највећа планина Централне Србије, пружа се раз гранатим гребеном у дужини од 82km, правцем од подбрђа изнад Косовске Митровице, у правцу северозапада, преко низа вр хова виших од 1.600 m, до највишег дела масива, тзв. са познатим врховима: Гобеља (1.934 m), Караман- Вучак (1.936 m), Суво Рудиште (1.976 m) и Панчићев врх (2.016 m).

Прочитај више
 

Планинарски дом

О планинарском дому
Скијашко-планинарски дом "Копаоник" (скраћено СПД "Копаоник") налази се у средишту туристичког центра Копаоник на локацији Марина вода (1720 мнв), поред асфалтног пута. Капацитет дома је 55 лежаја..

Прочитај више
 

Састанци клуба 


Састанци с чланством одржавају се сваког понедељка у термину од 19:30 - 20:30 у сали МЗ Теразије на локацији Теразије 46. Учлањење у Друштву могуће је у наведеном термину.. 

Прочитај више
 

Оријентиринг

Оријентиринг је спорт где такмичар(ка) уз помоћ карте и компаса за најкраће време треба да пронађе на терену одређени број контролних тачака и то оним редоследом како је нацртано на карти. Такмичари на основу свог знања и искуства у читању карте доносе одлуку о томе којим правцем се треба кретати како би се најбрже стигло до задате контролне тачке.Оријентиринг је спорт за све, а такмичарске категорије су од 10 година па све до 65 и више. Поред такмичарског, оријентиринг представља и породичну разоноду јер се њиме могу бавити истовремено све генерације.

Прочитај више
 

Оглашене акције су намењене само за чланове ПСД Копаоник као и за чланове:

  • Планинарског Савеза Србије,
  • Планинарског Савеза Београда,
  • Оријентиринг Савеза Србије,
  • Оријентиринг Савеза Београда

 

ZATVORI

Предстојеће акције

Планинарење
15 децембар 2019

Бесплатна пешачка тура: Миљаковачка шума - Стражевица, 15.12.2019.

Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Околина Београда
                                 
Планинарење
21 децембар 2019

ТРАДИЦИОНАЛНА ПЛАНИНАРСКА АКЦИЈА "АВАЛА ИЗ ЧЕТИРИ ПРАВЦА" 21.12.2019.

Водич: Организациони одбор
Место одржавања: Планина Авала
Планинарење
21 децембар 2019

Do vrha Avale iz Ripnja

Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: BEOGRAD
POŠTOVANI PRIJATELJI, DRAGI BEOGRAĐANI ! Besplatnu, prema kalendaru akcija Planinarskog saveza Beograda, a uz pomoć Gradskog sekreterijata omladine i sporta Beograda, Planinarsko-skijaš
Планинарење
30 децембар 2019

Bugarska: Bansko za Novu Godinu, Todorka 2746m

Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: Bugarska
Jedno od najlepših mesta u kojem je zanimljivo dočekat Novu Godinu. Na nadmorskoj visini od 1000 metara, sa potencijalom od jos 2000 m. skijaška i planinarska oaza. Najraskošnija je upravo za N
Скијање
08 март 2020

KOPAONIK, SKIJANJE I ZIMOVANJE 8.-15.3.2020

Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Kopaonik
Скијање
15 март 2020

Album fotografija o SPD "Kopaonik"

Водич: Nosioci aktivnosti
Место одржавања: Kopaonik
  KOMPLETAN ALBUM O DOMU VIDETI NA  LINKU https://www.faceboo
Датум одржавања акције: 5.10.2012. - 7.10.2012.
Водич туре: Зоран Николић
Највиши врх(м): 1408
Број учесника: 13, Копаоник: 3
Пређено километара: 36


Акција организована према Плану активности ПСД Копаоник за 2012. годину, а у сарадњи са ПСК Железничар Београд. У организацији ПСК Копаоник учествовало 13 планинара, из ПСК Копаоник (3), ПСК Железничар (2), ПК Победа (5), ПК Полицајац – Јосиф Панчић (1), ПК Борковац (1) и ПД ПТТ (1). У организацији ПСК Железничар учествовало 7 учесника (сви из ПСК Железничар).
Петак 5. октобар
На пут ка Пролом Бањи кренули смо у 16.00. Аутопутем (код Умчара нам се придружују две планинарке из Гроцке) смо ишли до Појата, а потом скренули на запад и преко Крушевца стигли до језера Ћелије, где смо направили паузу за кафу и вечеру у трајању од 40 минута. Настављамо пут кроз Јанкову клисуру и преко Блаца, Белољина и Рудара стижемо у Пролом Бању око 21.45. Након размештаја по собама део групе иде у хотел Радан на дружење уз живу музику, а други део на починак.
Субота 6. октобар
Устајање је заказано за 6.00, а полазак минибусом у Ђавољу варош у 7.00. На улазу у Ђавољу варош смо у 7.35. Обилазак Ђавоље вароши трајао је до 8.55. Један учесник акције се враћа у минибус, а остали сврставају у две групе према тежини стазе. Прву групу водим ја и са мном креће 13 планинара. Другу групу, која креће са нама, води Јармило и са њим у старту крећу 4 планинарке. Обадве групе иду до Соколовог виса, што омогућава планинарима који иду са мном да се предомисле и на Соколовом вису сачекају другу групу, ако им мој темпо буде прејак. До првих кућа у селу Ђаке друга група је успевала уз велике напоре, да нас прати. За успон на Соколов вис користимо различите правце, ја своју групу водим најкраћим, али најстрмијим делом, Јаре мало заобилази са стране. Код војног објекта правимо паузу.
На Соколов вис смо се попели у 11.15. Одморили смо 30-ак минута, уживајући у погледу са врха који се пружао на све стране. Показао сам планинарима околне врхове и масиве Видојевице, Пасјаче и највиши врх Радана Шопот. Због даљине и слабе видљивости нисмо могли да видимо Копаоник, Јастребац и Шар планину. Троје планинара, уз моју сагласност, одлучује да овде сачека другу групу. У 11.50 крећемо даље. Свраћамо на извор испод Соколовог виса, који је, испоставило се, пресушио, а потом продужавамо ка Гајтанским вратима. Стаза, која се иначе ретко користи, је проходна. На Гајтанским вратима наилазимо на маркацију, која преко Павловог пода и Кујовића ливада води ка Шопоту. Маркација је током прошле године обележена у склопу пројекта Развој мреже планинарских и бициклистичких стаза на Радан планини, који је водио Центар за развој јабланичког и пчињског округа из Лесковца.
На Шопот стижемо у 13.55. Одмарамо се, ручамо, фотографишемо... На врху се налази стуб – тригонометријска тачка И реда. Врх је стеновит, али је око њега густо високо растиње, те се са њега скоро ништа не може видети, осим Соколовог виса са кога смо управо дошли. Овде остајемо 20-ак минута. Крећемо даље ка Рипиводи у 14.20. Овде већ настају проблеми. Један краћи део стазе обрастао је купинама и ситним растињем, тако да се теже и спорије крећемо. Излазимо на шумски пут, идемо њиме неко време, а потом скрећемо на северо-запад на нешто лошији шумски пут. Врло брзо излазимо на пропланак који је, у густој шуми, једини препознатљив детаљ на путу ка Рипиводи. Идемо поред потока, једног од неколико који својом водом дају Рипиводи импресиван изглед. Пресушио је. Већ сам помислио да је доле само гола стена. Други крак, на срећу није. Нити извор који сам сасвим случајно открио пре пар година. Мало по страни од шумског пута, испод букве, мало коританце у камену. Сада је неко додао још и кору од дрвета да се флаша може лакше пунити. Код извора мало одмарамо. На Рипиводу стижемо у 15.40. Задржавамо се тек 10-ак минута изнад водопада. Има воде, али не довољно да водопад има изглед као у пролеће. Крећемо даље како би пре мрака стигли до цркве Светог Лазара. Идемо најпре макадамским путем који Бојник спаја са Пролом Бањом, а потом испод Власова скрећемо на стазу која води уз јаругу право на превој. Стазу сам користио и ранијих година. Део стазе је зарастао у купине, као никада до сада. Доказ да овде више нико не пролази осим мене и планинара које водим. Последњи, најзараслији, део сам избегао прешавши на другу страну јаруге. На превој испод врха Соколовац стижемо у 16.15. Одатле више није било спорних момената. У Власову пролазимо поред чесме испод  огромних букава, а потом поред старе школе и засеока Кокановићи, успут наилазећи на разно дивље воће, долазимо до цркве у 18.10. Након обиласка цркве настављамо пут ка Пролом Бањи где стижемо у 18.50, још увек уз дневну светлост.
Дужина стазе 29,15 км, висинска разлика у успону око 1450 м, у силаску око 1470 м.
Друга група је у Бању стигла 30 минута пре нас направивши туру дужине 17 км и висинску разлику око 800 м.
Вечерали смо и дружили се у ресторану хотела Радан.
Недеља 7. октобар
Полазак на пешачку туру по Соколовици заказан је за 7.30. На пешачење је у 7.35 кренуло 14 планинара. Шесторо остаје да се купа у бањском базену и прошета Пролом Бањом. Полазимо из Бање ка северу узаним путем који води између кућа. Након последњих кућа наилазимо на маркацију. Стаза води уз косу крећући се ка врху Радуловац. Успут имамо неколико јако лепих видиковаца на Пролом Бању и околне планине. Са Маркове стене показао сам планинарима све врхове на којима смо били претходног дана. На висини од око 900 м стаза скреће са косе пречећи укосо ка седлу између Радуловца и следећег врха, самим тим избегавајући ограду ловног резервата, која се протеже у непосреној близини. Најпре се пењемо на видиковац Милошева стена, а потом испод саме стене правимо прву већу паузу. Због сушног лета, нема правих јесењих боја, по којима је ово место препознатљиво.
Након паузе одлазимо на видиковац Косте Пећанца, стену високу 15-ак метара, са које је, према причи мештана, 1917. године Коста Пећанац руководио борбом у време топличког устанка. Поглед на Пролом Бању из другог угла. Настављамо даље након неизбежног фотографисања, најпре кроз шуму, па преко ливада, па опет кроз шуму да би дошли до наредног видиковца, каменог престола Кнеза Лазара. Неки од учесника тврдили су да је ово најлепши видиковац овога дана. Ту смо се и задржали највише. Због састава групе одлучујем да се у Пролом Бању вратимо провереном стазом, коју сам користио пар пута, а не оном немаркираном којом сам прошао прошле године. Стаза се више не користи, па је мало зарасла. Ломио сам гране колико сам могао, да би лакше прошли. У једном тренутку десило се једно проклизавање на стази и пад, али на сву срећу због спретности особе која је пала, све је прошло без последица. У Пролом Бању стижемо у 11.45.
Дужина стазе 6,24 км, висинска разлика и у успону и у силаску око 540 м.
У 13.00 ч се растајемо од домаћина и крећемо на ручак у крчми - рибњаку Божији рај на Проломској реци, крај које смо синоћ при крају туре прошли. У крчми, због споре услуге остајемо до 15.25. У Куршумлији обилазимо цркву Светог Николе из XИИ века. На излазу из Куршумлије свраћамо и до остатака Богородичне цркве. И крај једне и крај друге Професор Мркобрад нагласио је неке важне детаље везане за ове светиње. Ка Београду крећемо у 16.35. На ОМВ пумпи код Лапова направили смо паузу од 35 минута.
На паркинг испред железничке станице Београд стижемо у 20.50 часова. За три дана минибусом пређено 641 км.