Почетна

Претрага сајта

   Добродошли на званичну страницу
 Планинарско-скијашког клуба
"Копаоник" Београд

Прочитај више
 

Планинаримо заједно !

Најаве планинарских акција Драги пријатељи, чланови ПСК „Копаоник” Београд и сви љубитељи природе Планинарско-скијашки клуб „Копаоник” сваког викенда организује више разноврсних и веома атрактивних планинарских акција у земљи и иностранству, скијашких и активности из оријентиринга, али и упознавање са дивљом јестивом флором и фауном.

 

Прочитај више

Копаоник

О планини Копаоник
Копаоник је највећа планина Централне Србије, пружа се раз гранатим гребеном у дужини од 82km, правцем од подбрђа изнад Косовске Митровице, у правцу северозапада, преко низа вр хова виших од 1.600 m, до највишег дела масива, тзв. са познатим врховима: Гобеља (1.934 m), Караман- Вучак (1.936 m), Суво Рудиште (1.976 m) и Панчићев врх (2.016 m).

Прочитај више
 

Планинарски дом

О планинарском дому
Скијашко-планинарски дом "Копаоник" (скраћено СПД "Копаоник") налази се у средишту туристичког центра Копаоник на локацији Марина вода (1720 мнв), поред асфалтног пута. Капацитет дома је 55 лежаја..

Прочитај више
 

Састанци клуба 


Састанци с чланством одржавају се сваког понедељка у термину од 19:30 - 20:30 у сали МЗ Теразије на локацији Теразије 46. Учлањење у Друштву могуће је у наведеном термину.. 

Прочитај више
 

Оријентиринг

Оријентиринг је спорт где такмичар(ка) уз помоћ карте и компаса за најкраће време треба да пронађе на терену одређени број контролних тачака и то оним редоследом како је нацртано на карти. Такмичари на основу свог знања и искуства у читању карте доносе одлуку о томе којим правцем се треба кретати како би се најбрже стигло до задате контролне тачке.Оријентиринг је спорт за све, а такмичарске категорије су од 10 година па све до 65 и више. Поред такмичарског, оријентиринг представља и породичну разоноду јер се њиме могу бавити истовремено све генерације.

Прочитај више
 

Оглашене акције су намењене само за чланове ПСД Копаоник као и за чланове:

  • Планинарског Савеза Србије,
  • Планинарског Савеза Београда,
  • Оријентиринг Савеза Србије,
  • Оријентиринг Савеза Београда

 

ZATVORI

Предстојеће акције

Планинарење
02 фебруар 2020

PEŠAČENJE: Z E M U N - B A N O V C I

Водич: RADOVAN VUČKOVIĆ
Место одржавања: SREM
Планинарење
15 фебруар 2020

Homoljske Planine Lukin Kamen (515m), man. Gornjak, banja Ždrelo

Водич: Sanja Jakovljevic
Место одржавања: Homoljske planine
HOMOLJSKE PLANINE (Lukin Kamen), m. Gornjak, banja Ždrelo * POLAZAK na Homoljske planine i banju Ždrelo je 15. Februar 2020. godine u 08,00 č. * POVRATAK u Beograd oko 20,00
Планинарење
23 фебруар 2020

ВРХОВИ МАЉЕНА (Дреновачки кик 946 m – Бјелак 826 m– Ивље 831 m) недеља, 23. фебруар 2020.

Водич: Vlastimir Marjanović
Место одржавања: Ваљевске планине
Оријентиринг
25 фебруар 2020

ШКОЛА ОРИЈЕНТИРИНГА 2020

       ШКОЛА ОРИЈЕНТИРИНГАПО
Скијање
08 март 2020

KOPAONIK, SKIJANJE I ZIMOVANJE 8.-15.3.2020

Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Kopaonik
Скијање
15 март 2020

Album o planinarskom domu - SPD "Kopaonik"

Водич: Nosioci aktivnosti
Место одржавања: Kopaonik
  KOMPLETAN ALBUM O DOMU VIDETI NA  LINKU https://www.faceboo
Планинарење
30 март 2020

SVETA GORA, HILANDAR, ATOS (2.033 m), STAVROS i za DAME 30.03-03.04.2020. 14.06-18.06.2020. 10.08-14.08.2020.

Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: Sveta Gora, Grčka
 Datumi za 8 putnika: 30.03-03.04.2020. 14.06-18.06.2020. 10.08-14.08.2020. Kako reče naš Sveti Vladika Nikolaj: Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, bogatstvo bez no
Планинарење
14 април 2020

Израел: Маслинова гора (836 м), Масада- највеће Сунце, Јерусалим 14.4.-20.4. 2020. Трекинг кроз векове и далеку историју човечанства

Водич: Rajko Jakovljevic
Место одржавања: Израел
Трекинг кроз векове и далеку историју човечанства Израел је рај за планинарењ
Планинарење
05 јун 2020

ITALIJA: DOLOMITI – SASSO PORDOI (2950M), (PIZ BOE -3152M), TRE CIME-MONTE PATERNO (2560M), VODOPADI, JEZERA, TRST - ZA SVAKOGA

Водич: Rajko Jakovljevic
Место одржавања: Italija
Dva termina za grupu od 8 : 5.-9..6. 2020. i 6.-10. 8. 2020. godine Dolomiti ili Dolomitski Alpi planinski je venac u Istočnim Alpima u Italiji. U avgustu 2009. godine, Dolomiti su progla
Планинарење
19 јун 2020

Francuska:MON BLAN(3.900m), Švajcarska (3.100m): Materhorn za svakoga, vodopadi, treking, Ženeva,Ansi,Venecija/Alpski trek 19.-28. jun 2020. godine

Водич: Rajko Jakovljević
Место одржавања: Francuska. Švajcarska, Italija
Francuska:MON BLAN(3.900m), Švajcarska: Materhorn za svakoga, vodopadi, treking, Ženeva, Ansi, Venecija / Alpski trek   
Планинарење
20 септембар 2020

PLANINARSKI IZLET NA TASOS - IPSARION ( 1204 m)

Водич: RADOVAN VUČKOVIĆ
Место одржавања: POTOS, GRČKA
                    
Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Београд

PLANINARSKO-SKIJAŠKO DRUŠTVO „KOPAONIK” BEOGRAD

www.psd-kopaonik.org.rs

                                                                       

DAN PEŠAČENJA U SRBJI

KOŠUTNJAK

  1. 14. SEPTEMBRA 2019.

POLAZAK U 09.00 ISPRED PIJACE NA BANOVOM BRDU

kod podzemnog prolaza, na raskrsnici Kirovljeve i Požeške ulice

Prolaze tramvaji i autobusi GSP:12,13, 23, 37, 51, 52, 53, 55, 57, 58, 85, 88

 

Laka pešačka tura ( dužina staze je oko 12 km, visinska razlika oko 100 m,

za oko 4 časa umerenog hoda)

Staza je potpuno markirana i pristupačna za sve uzraste i fizičke kondicije.

Može se izaći sa staze kada je to potrebno, jer je okolo gradski saobraćaj. Može se svratiti u nekom od restorana: GOLF, DEVETKA, BAJKA i RUBIN. Upoznajte stazu i budite vodič svojim prijateljima, jer je to najbliža i najlepša staza u Beogradu. Dovedite i svoje prijatelje, koji nisu planinari.

      Ne treba prijava, jer ćete biti upisani kada dođete. Akcija sigurno ide.

 

  1. KRATAK OPIS ZANAMENITOSTI

            KOŠUTNjAK je na 217 m nadmorske visine, omiljeno izletište i sportsko-rekreacioni centar beograђana. Prostire se na površini oko 330 hektara. Pun je listopadne i četinarske šume, sa puno raznih staza za šetače. Ime je najverovatnije dobio po košutama, jer je nekada to bila udaljnjena šuma od grada i puno raznih divljači. Bilo je to lovište kneževske porodice Obrenović. Na severoistočnoj strani, iznad Topčiderskog groblja je ski-staza i vidikovac sa pogledom na Novi Beograd, ušše Save u Dunav i centar grada.

Opis staze: polazak kod pijace na Banovom Brdu – ulica Ičkova, pored šumarskog fakulteta prelazi ulicu kneza Višeslava, pored stambenih zgrada ulazi u šumu i nakon 500 m dovodi nas do vidikovca i restorana, sa trupcima za sedenje i klupama. Od ovog restorana pruža se pogled na Novi Beograd, Ušše, Kalemegdan, Savski venac, Vračar i druge delove grada

Vodi Vas Jovan Đokić, planinarski vodič, 064/285-1572

  

Sl.1 Izvod iz plana grada                                      Sl.2. Mesto okupljanja – RK BEETEKS                                           

Sl. 3 Sa pešaćenja 2017.                Sl. 4. Pogled na Beograd      Sl. 5. Jovan i Vlada Matić 2010

      Dalje preko asfaltnog puta, pa desno do spomenika srpskim junacima poginulim 1915. godine u odbrani Beograda. Tu je veći spomenik - kosturnica austrougarskim vojnicima.U blizini je kamp “Košutnjak”      

Spomen kosturnica austrougarskim vojnicima (gde je sahranjeno oko 3000 izginulih okupatorskih vojnika iz 1. svetskog rata, na kome je ispisano i puno slovenskih imena).

      Kosturnica i mali spomenik srpskim vojnicim, koji je podignut 1915. g. po nalogu Maršala fon Mekenzija, koji je na taj način izrazio poštovanje prema hrabrom protivniku.                                    

Sl 5. Ploča spomenika srpskim junacima Sl 6. Spomenik                              Sl.7.. Učesnici akcije 2010.

      

Sl. 8 Spomenik okupatoskim vojnicima

Dalje staza vodi pored spomen obelezja – cesme Ivana Stambolica, restorana “Golf”, česme na livadi, igrališta za mali nogomet, restorana “DEVETKA” , preko rekreacionog centra “Pionirski grad” (217 m n/v) do restorana “Rubin” (vidikovac), odakle su pruža pogled na Topčider, Dedinje, Banjicu, Miljakovac, Kanarevo brdo, Rakovicu i Avalu.

  

  1. 9. Restoran GOLF Sl, 10, Restoran GOLF              Sl. 11. Ivanova česma

            Na samom vrhu brda nalazi se vodotoranj, koji se vidi i sa okolnih brda i veliki studio Televizije Beograd. Malo niže prema Banovom brdu je Sportski centara i Fakultet fizičkog vaspitanja.

Staza posle restorana DEVETKA ulazi u Pionirski grad. Ovde ima vise igrališta i trim staza za razne sportove i sve uzraste.

Sl. 12. Ulaz u Pionirski grad                                             Sl.13.

Dalje u pravcu juga, do prvih stambenih zgrada, Godominske ulice (ranije Skojevske), skrće na istok i spušta se Godominskom ulicom oko 200 metara, a zatim levo, na sever ulazi u šumu i dalje kroz dolinu do malog prevoja. Na prevoju levo (blaga uzbrdica) na oko 200 m, desno na sever, prelazi malu dolinu, zatim pored asfaltnog puta (koji se vijugavo spušta na jugoistok) skreće na sever, spušta se na asfaltni put i posle 150 metara, kod malog mosta, ulazi u šumu i na oko 150 metara ide pored asfaltnog puta do vežbališta alpinista Beograda i spomen obeležja na mestu pogibije kneza Mihajila Obrenoviša.

Sl.14. Poged na Avalu od rest RUBIN  Sl.13. Pored Skojevskog naselja Sl. 14. Kroz šumu.sa juga na sever

.

      Spomen obeležja na mestu pogibije kneza Mihajila Obrenoviša (10. juna 1868. g., ubile su ga pristalice Karaђorђeviša: Kosta Radovanoviš, Lazar Mariš i Stanoje Rogiš. U njegovoj pratnji bili su kap. Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina i ostala dvorska).

             

Sl. 15a. Mesto pogibije kneza Mihajila                                   Sl.15b             

Staza dalje vodi za Hajdučku česmu, bez većih uspona, a zatim se spušta do same česme.

Voda na ovoj česmi je zdrava.

    

     Sl. 16a. Hajdučka česma                                              Sl16.b                                      .

Od Hajdučke česme staza stalno ide kroz šumu, pored asfaltnog puta, pored jedne kuće u kojoj je nekada bila Šumska uprava, dalje do raskršća asfaltnih puteva, kod groblja. Pored same ograde je grob naše pesnikinje Isidore Sekuliš.

U Topciderskom groblju su sahranjene jos i sledece znamenite licnost: Arčibald Rajs, Zanka Stokic, akademik i naroni heroj Gojko Nikolis, koji je opisao život I rad Save Mrkalja. Sava je prvi pokušao reform srpskog jezika, ali je odustao po pritiskom crkve..

  

Sl.18. Isidira Sekulić                                                  Sl.19. Dr Arčibald Rajs