Најаве Акција

Претрага сајта

Датум: 17.12.2017
Водич: Jovan Đokić
Место одржавања: Beograd

                                                                                                            

ПЛАНИНАРСКО-СКИЈАШКO ДРУШТВО „КОПАОНИК”  БЕОГРАД

МИЉАКОВАЧКА ШУМА

МАНАСТИР РАКОВИЦА И БРДО СТРАЖЕИЦА

  1. ДЕЦЕМБРА 2017. ГОДИНЕ

Полазак у 10:00 исперд Општине Раковица,  где долазе: трамвај 3 (излаз  код улице Мишка Крањца), аутобуси: 37 (Кнежевац - Панчевачки мост),  42 (Славија – Бањица – Петлово брдо), 47 (Славија - Ресник),  50 (Баново Брдо - Устаничка),  59 (Славија – Петлово брдо)  и 94 (Нови Београд – Миљаковац 1 - Ресник).

Дужина стазе: је око 6+4 км, а  висинска разлика око 90 м, за коју  је потребно око 2 +1 часа умереног  хода.  За учешће на овој  тури није потребна нека посебна опрема

Релација пешачења: од паркинга испред општине и цркве (106 м н.в),  степеницама до макадамског пута, даље лево на североисток кроз  шуму (блага узбрдица, око 3 км. За 1 час лаганог хода  стиже се до окретнице аутобуса 48 (на 193 м н.в). Даље на југозапад поред расадника, прелази асвалтни пут, средином шуме силази се до полазне тачке.у улици Мишка Крањца, код Грдске општне Раковица

Превоз аутобусом 37 до окретнице, а затим асвалтним путем на Стражевицу. Повратак до окретнице или преко гробља до манстира Раковица, где је сахрањен патриарх Павле. О манастира  Раковица вози аутобус 47.

Миљаковачка шума је саставни део градских шума Београда и унутрашње „зелене зоне“ и као таква има изузетан еколошки значај за читав регион Београда. По свом положају представља градску шуму окружену насељима и саобраћајницама. Овај шумски комплекс, смањењем загађености ваздуха и побољшањем микроклиматских услова, директно утиче на унапређење животне средине и побољшање еколошких услова у градској средини. Поред наведеног еколошког значаја, овај шумски систем има и заштитну функцију, која се огледа у очувању станишта и биолошке разноврсности. Флору чини 105 биљних таксона а фауну 284 евидентираних животињских врста, од којих се многе налазе на списку Уредбе о заштити природних реткости као значајно национално значајне врсте. Својим естетско визуелним карактеристикама, доприноси унапређењу урбаног предела. Налази се на падинама изнад раковичког насеља Миљаковац, а изнад леве стране долине Манастирског потока. Због је неки зову и Манастирска шума. Простире се на површини од 85,59 хектара.

Миљаковачка шума се први пут предлаже као природно добро „Споменик природе“ – значајно природно добро – треће категорије са успостављеним режимима заштите другог и трећег степена.

У Београду, 15-12.2017                

Води Вас аутор стазе и текста

                                                                        Јован Ђокић, планинарски водич 0642851572

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image002.jpg

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image004.jpg C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image006.jpg

Манастир Раковица

Настанак манастира са црквом посвећеном Св. Aрхангелу Михаилу и Гаврилу, народно предање смешта у време владавине српских краљева Драгутина и Милутина. Међутим, савремена истраживања наводе на другачије закључке. Најстарији писани документ, у коме се помиње манастир Раковица, под именом Racauicense monasterium, налазимо у путопису Феликса Петанчића из 1502. године, а који је штампан у Бечу 1522. године. И турски извори га помињу у попису из 1560. године међу осталим црквама и манастирима у околини Београда. У многоме помаже решавању питања настанка манастира повеља влашког војводе Константина Бранковеана – Бесарабе издата манастиру Раковицa, за који каже да је „сазидан и из темеља подигнут од стране доброг хришћанина, почившег Радула војводе, који је протеклих година био господар ове земље (влашке)“. Током историје, постојало je више влашких војвода са овим именом, тако да је дискутабилно ко је ктитор. Узевши у обзир историјске прилике и односе између Срба и Румуна, вероватно да је у питању био влашки војвода Радул I Црни (око 1377-1385), зет кнеза Лазара. Дакле, на основу овог податка можемо да изведемо закључак да је манастир настао током Лазареве владавине.

Манастир је крајем XVI века премештен на садашње место са првобитне локације изнад села Раковице. Неповољан положај манастира (поред насеља, у близини важне саобраћајнице) учинио га је лаком метом за турска пљачкања. Tако је манастир пресељен на скровитије место, дубље у шуму. Манастир се не помиње у црквеним изворима све до краја XVI века, када се јавља као активни учесник црквено-историјских дешавања. Ратне страхоте које су задесиле земљу уз сеобу Срба нису заобишле ни овај манастир. Монаштво га је напустило крећући се ка северу и носећи са собом црквене драгоцености и богослужбене књиге. Њихово кретање можемо пратити на основу записа на појединим књигама.

Ангажовање раковичког калуђера Григорија, који се истакао као врсни дипломата у аустријско-турском рату, омогућило је манастиру повољнији положај у наредном периоду. Наиме, отац Григорије је посредовао при склапању Карловачког мира (1699), чињећи значајне услуге руској дипломатији. Руси су узвратили дарујући Григорију лично, али и манастиру новац, богослужбене књиге, одејања, сасуде и четири иконе које су биле намењене манастиру Ватопед. Захваљујући томе, манастир се економски опоравио до те мере да је финансирао обнову манастира Тресије (испод Космаја), који је у то време имао заједничку управу са Раковицом.

Нова страдања манастир је претрпео избијањем Аустријско-турског рата (1737-1739). Монаштво је са турским надирањем страховало од одмазде, јер је помагало Аустријанце, тако да су спашавајући животе, побегли заједно са многобројним српским живљем и аустријском војском. Уточиште су нашли у Срему, у манастиру Велика Ремета, поневши са собом највредније црквене ствари. Упркос томе, манастир Раковица није дуго остао пуст, јер су Турци дозволили једној мањој групи калуђера да се врати у свој манастир. Са падом Београда у турске руке (6. августа 1730) и губитком наде за скори повратак, сачињен је 14. септембра 1739. године уговор о спајњу ова два манастира под једну управу. Тешко одржавање везе са Реметом, која се налазила у другој држави, неминовно је условило осамостаљивање Раковице.

По завршетку рата и потписивању Свиштовског мира (1791), приступило се обнови Раковице уз велику подршку кнеза Милоша Обреновића, који је посебно ценио улогу манастира у народном животу. Његово нарочито старање о овој светињи је било подстакнуто и тиме што је његов син Тодор био сахрањен овде. Током 1822. године финансирао је изградњу троспратних манастирских келија са великом трпезаријом и кнежевим конаком.

За положај манастира је било од изузетне важности везивање и осталих чланова породице Обреновић за њега. Осим Милоша и кнегиње Љубице (по којој се један манастирски део зове „Љубичин конак“), о манастиру су се касније усрдно старали кнез Михаило и Томанија Обреновић, супруга Јефрема Обреновића. Она је заједно са мужем и децом и сахрањена у припрати цркве, а насупрот њихове породичне гробнице почива Миливоје Блазнавац, муж Јефремове унуке Катарине. Осим чланова породице Обреновић, у манастиру је сахрањен и јунак Првог српског устанка Васа Чарапић. Црква је обновљена тек 1861-1862. године када је дозидана у горњем делу, изнад кордонског венца. Кровни покривач је замењен, постављањем плеха уместо црепа.

Црква је пројектована као једнобродна триконхална грађевина, са видљивим карактеристикама Моравске школе. Има два кубета. Спољне фасаде су покривене дебелим слојем малтера, тако да се не може судити о оригиналном изгледу фасада. Првобитан иконостас је био сачињен од зидне преграде са две престоне иконе Христа и Богородице, док су на осталим деловима биле обешене или причвршћене различите иконе рађене на дрвету или платну.

Нови дрвени иконостас мањих димензија постављен је 1862. године, а његову израду је финансирао кнез Михаило Обреновић. На њему уочавамо дуборезне украсне елементе који су рађени у духу барокног дубореза са елементима класицизма. Почетком XX века старе иконе су замењене новим, које је израдио Рафаило Момчиловић. До 1737. године, иконостас манастирске цркве красиле су четири иконе које је цар Петар Велики даровао Раковици 1701. године. Под најездом Турака, пренешене су у Велику Ремету, затим су их усташе током рата однеле у Загреб заједно са осталим српским драгоценостима, да би напослетку завршиле у Галерији Матице Српске.

Отварањем прве монашке школе у Србији при манастиру Раковица, почело је ново поглавље у животу манастира. Митрофана, новог старешине манастира, покренуто је издавање „Раковичког народног листића“ који је садржао популарне чланке намењене ширењу православне духовности. Школа је функционисала до 1932. године, када је премештена у Манастир Дечане. Просветитељска делатност манастира није прекинута ни у наредним годинама, јер је у периоду од 1949. до 1958. године у Раковици била смештена Београдска богословија. Манастир Раковица је одлуком Патријарха Германа 1959. године претворен у женски манастир. Преко улице и потока налази се извор – чесма Св. Петке.

Бивши српски патријарх Димитрије сахрањен је у овом манастиру 1930. године, а српски патријарх Павле сахранњен је у манастиру Раковица 19. новембра 2009. године по сопственој жељи, по чему је манастир посебно интересантан за вернике и посетиоце. Манастир Раковица 11 километара од центра Београда, налази се на кружном путу, који од зграде Општине Раковица води ка Авали.

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image008.jpg

Чесма Света Петка

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image010.jpg

Манастир Раковица

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image012.jpg

Гроб Патријарха Павла

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image014.jpg

Спомен плоћа на зиду цркве

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image016.jpg

Манстир Раковица, споља

Стражевица

Из Wикипедије, слободне енциклопедије

Стражевица је брдо и градска четврт београдској општини Раковица између насеља Кијево и Ресник, на коме се налазала радарска станица. Која је  изграђена још за време бивше СФРЈ, а постоје шпекулације да је војно постројење постојало још за време немачке окупације Србије у Другом светском рату..Са југозападне стране је велики каменолом, а испод брда је прокопан цивилни тунел, кроз који ће пролазити део Обилазнице око Београда.

За време НАТО бомбардовања, сваке ноћи, а неретко и дању, почев од 24. марта 1999. године, па све до потписивања Кумановског споразума бомбардована је ова база Војске Југославије. Радар је само једном оштећен 25. март а, али никад није уништен, јер је приликом опасности склањан под земљу. Када су се почетком априла рашириле гласине да се Генералштаб лоцирао у овој бази, НАТО је отпочео серију до тада најозбиљнијих напада, без резултата. Средином месеца на брдо је бачена бомба тежине око 2,5 тона, што је изазвало озбиљне последице у целој Раковици. Дана 30 априла 1999. овде су погинула двојица припадника Војске СРЈ. Након рата, база је поптпуно напуштена,

Са овог брда пружа се диван поглед на Београд и околину.

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image018.jpg

Слободан -  Бобан је страдању на овом месту посветио песму

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image020.jpg    C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image022.jpg

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image024.jpg   C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image026.jpg

Припадниви Војске Србије погинулу од НАТО бомби. Слава им!

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image028.jpg

На врху СЊтражевице поред спомен обележја и антене.

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image030.jpg

Поглед са Стражевице на север, Бањица

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image032.jpg

Поглед на југоисток, Авала

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image034.jpg

Поглед на запад, Видиковац, Скојвско насеље и Стара Раковица

C:\DOCUME~1\ADMINI~1\LOCALS~1\Temp\msohtml1\01\clip_image036.jpg

Учесници акције 2016

Comments

Датум: 23.12.2017
Водич: Одбор за планинарење
Место одржавања: Авала

П О З И В А

НА ТРАДИЦИОНАЛНУ ПЛАНИНАРСКУ АКЦИЈУ

АВАЛА ИЗ ЧЕТИРИ ПРАВЦА

која ће се одржати

у СУБОТУ 23. ДЕЦЕМБРА 2017. године

 

Према календару aкција Планинарског савеза Београда, а уз помоћ Градског секретеријата омладине и спорта Београда, Планинарско-скијашко друштво „КопаоникБеоград у сарадњи са ПК „Авала“ Београд,

Учесницима су на располагању следеће стазе:

СТАЗА 1 (северни правац): ЈАЈИНЦИ - КУМОДРАЖ – АВАЛА

Полазак у 8.00 са ТРОШАРИНЕ, аутобусима ГСП број 401 или 403 до 408. Силазак у Јајинцима код споменика.

Долазак на Трошарину је: трамвајима 9, 10 и 14, аутобусима 33, 39, 47, 48, 50 и 78 или тролејбусима 40 и 41 до Пунове улице.

Окупљање учесника код споменика до 8.30. Полазак на стазу у 8.45.

Релација пешачења: споменик у Јајинцима – Кумодраж (центар) – Голо брдо – Бели Поток – врх Авале – ТВ торањ – планинарски дом ”Чарапићев брест”.

Дужина стазе је око 12 км, висинска разлика око 370 м, за 4 часа умереног хода.

Водич на стази је Никола Стевановић, моб. тел. 060/320-1713.

СТАЗА 2 (источни правац): ЛЕШТАНЕ – АВАЛА

Окупљање учесника акције је до 10 часова на задњој станици ГСП аутобуса број 70, испред РK “Икеа” у Бубањ потоку. Аутобус ГСП на линији број 70, полази са Бежанијске косе и има станице код спортске хале “Арена”, KЦ “Сава”, петље “Мостар”, “Аутокоманда” и “Плавог моста”. Аутобус иде на 20 минута. Стаза је средње тежине, дужине око 10 км.

Водич на стази Властимир Марјановић, тел. 063/7291-281.

СТАЗА 3 (јужни правац): РИПАЊ – ШУПЉА СТЕНА - АВАЛА

Полазак у 08.00 са ТРОШАРИНЕ аутобусом ГСП број 405. Силазак у центру Рипња.

Долазак на Трошарину је: трамвајима 9, 10 и 14, аутобусима 33, 39, 47, 48, 50 и 78 или тролејбусима 40 и 41 до Пунове улице.

Окупљање учесника у центру Рипња до 9.15. Полазак на стазу у 09.30.

Релација пешачења: центар Рипња Шупља стена Римски бунар – врх Авале – ТВ торањ – планинарски дом ”Чарапићев брест”.

Дужина стазе је око 9 км, висинска разлика 340 м, за 3 до 4 часа умереног хода.

Водич на стази је Јелена Моловић, тел. 060/3940 989

СТАЗА 4 (западни правац): РЕСНИК – ПИНОСАВА – АВАЛА

Полазак у 09.00 са окретнице аутобуса број 47 и железничке станице Ресник.

До Ресника се може доћи аутобусима 47, 503, 504 и возом.

Окупљање учесника код окретнице аутобуса број 47 и железничке станице Ресник до 8.45. Полазак на стазу у 09.00.

Релација пешачења: жел. станица Ресник – село Пиносава – споменик руским ветеранима – врх Авале – ТВ торањ –– планинарски дом ”Чарапићев брест”.

Дужина стазе је око 7 км, висинска разлика око 300 м, за 2 часа умереног хода.

Водич на стази је Славица Бошковић, тел. 069/104 1792

ОСТАЛА ОБАВЕШТЕЊА:

Карте за возила ГСП могу се купити на киосцима или у возилима ГСП код возача. Цена карте код возача је скупља и износи 160 динара . О начину повратка са Авале информисати се код водича.

На полазним тачкама сваке од стаза врши се појединачно пријављивање и куповина бонова за ручак, по цени од 150 динара.

Све групе треба да стигну на врх Авале, код Споменика незнаном јунаку најкасније до 14 часова. Овера учесничких књижица обавиће се у дому „Чарапићев брест“ Након овере учесничких књижица, групама ће организовано бити подељен ручак. Ручак ће се делити по пристизању учесника у планинарски дом.

Молимо Клубове и Друштва да, ради правовременог планирања количине хране, пријаве укупан број учесника, према списку у прилогу, најкасније до 18.12.2017. године. У пријави навести број планинара који посте, како би био припремљен одговарајући број посних оброка.

Предност при продаји бонова за ручак имају планинари који су правовремено пријављени.

Пријаве слати на адресу клуба поштом или електронски на адресу psк.kopaonik@gmail.com. Информације код секретара Славише Петровића на телефон 064/1552-607.

За додатне информације обратите се Драгану Павловићу, председнику Организационог одбора, на телефон 064/167 4434 или e-mail drag_pav@yahoo.com

Уз планинарски поздрав, видимо се на Авали.

Желимо ВАМ СРЕЋНУ и успешну 2018. годину!

Прилози: Образац списка за пријаву учесника акције

ПРЕДСЕДНИК

мр Шегрт Стеван

Comments

Датум: 25.12.2017
Водич: Pavlović Dragan
Место одржавања: Terazije 45

POSTER 3

Comments

Датум: 29.12.2017
Водич: Станоје Стојковић
Место одржавања: Грчка - Лутраки

IMG 3585

ПЕШАЧКЕ ТУРЕ И ДОЧЕК НОВЕ ГОДИНЕ

ГРЧКА - ЛУТРАКИ, КАЈМАКЧАЛАН

од 29.12.2017. до 03.01.2018.

Први дан – ПЕТАК (29.12.2017.)

Полазак аутобуса у 21,30 часова са паркинга код  «Плаве локомотиве» (на главној ж/с).  Вожња аутопутем преко Македоније до граничног прелаза Евзони на граници са Грчком. Успутне паузе и царинске формалности.

Други дан - СУБОТА (30.12.2017.)

Долазак у Лутраки у преподневним часовима. Смештај у хотел. Слободно време за одмор од путовања, упознавање са околином и могућност купања у минералној води са температуром од 37 степени у базенима или на отвореном. Ноћење.

Трећи дан –НЕДЕЉА (31.12.2017.)

Доручак. Припрема за успон на Кајмакчалан. Долазак аутобусом до ски центра Ворас. Љубитељи скијања уместо успона на врх могу да скијају. Успон на врх планине Ниџе - Кајмакчалан (2521 м). Повратак у хотел у поподневним часовима. Припрема за дочек. Дочек Нове године уз свечану вечеру, пиће и богат музички програм.

Четврти дан –ПОНЕДЕЉАК (01.01.2018.)

Доручак. Пешачка тура до места Като Лутраки, где се налази српско војно гробље и црква коју су зидали српски војници. Ко не жели на пешачење, има слободно време за коришћење затворених базена са топлом минералном водом и прекрасну могућност да се на отвореним базенима, под заснеженим небом релаксира у минералној води темперетуре 37 степени.

Пети дан – УТОРАК (02.01.2018.)

Доручак. Слободне активности. Напуштање соба у 13 ч. Полазак за Солун, преко Едесе. Краће задржавање у Едеси за разгледања највећег водопада у Грчкој. У Солуну, обилазак Српског војног гробља на Зејтинлику а после тога слободно време за индивидуалне активности, куповину и разгледање града. Полазак за Београд у 20 ч.

Шести дан –   Среда (03.01.2018.)

Долазак Београд у јутарњим часовима.

СМЕШТАЈ:  Хотел «Алмопиа». Собе са купатилом, топлом водом и парним грејањем.

Цена: 120 евра.

Плаћање у динарској противвредности по продајном курсу Војвођанске банке за ефективу на дан уплате у три рате: Прва рата 50 евра, код пријављивања. Друга рата 50 евра до 28. новембра и трећа рата 20 евра до 18. децембра 2017.

У цену је урачунато: Превоз на релацији Београд–Солун–Лутраки-Београд, путарине, 3 ноћења са доручком у хотелу 3*, новогодишња вечера, жива музика  и  организациони трошкови.

У цену није урачунато: путничко осигурање, коришћење базена (затворених 3 евра/дневно, отворених 2 евра/дневно), индивидуални трошкови

Обавезно понети: пасош, планинарску књижицу, здравствену књижицу, одговарајућу одећу и обућу за боравак на планини у зимским условима, купаћи костим, баде мантил а љубитељи скијања опрему за скијање.

За реализацију ове акције потребно је минимум 30 учесника.

                                                                                                      Водич : СТАНОЈЕ СТОЈКОВИЋ, 

                                                                                            Мејл: psbeograd@gmail.com,   Моб: 062/211-017

ЛУТРАКИ (Доњи Пожар) је мало туристичко место са око 2000 житеља. Налази се на 700 км од Београда. Са својим минералним лековитим изворима познато је од времена Александра Македонског. Место обилујe са ресторанима, продавницама и кафетерјама. Овде посетилац може да комбинује минералну топлу воду у базенима са планинарењем, посетама уникатних пећина или скијањем на планини Ворас (Кајмакчалан). Област је планинска. Токови топлих и хладних вода заједно са богатством флоре даје овом региону јединствену лепоту од далеке 1920 год када је први пут проглашен за "природну бању". Температура воде је од 37 - 38 целзијусових степени. Воде су лековите и препорачују се за разна оболења.    

Природна изворска термална вода, се пакује и продаје у целој Грчкој. Вода се препоручује за болести јетре, жучне кесе, бубрега, дигестивног система , као и лоше циркулације крви.

IMG 3683

IMG 3671

Comments

Датум: 30.12.2017
Водич: SLAVIŠA PETROVIĆ
Место одржавања: KOPAONIK

  f5ccb3568ea1ba97bac57a21a58a8514  30.12.2017 - 03.01.2018.  

 

                                                                         KOPAONIK  

                                             DOČEK  NOVE 2018. GOD                                                                       30.12.2017– 03.01.2018. god.

 

                                                    SUBOTA  30. decembar 2017. godine

-Polazak na  KOPAONIK je 30.12 2017. god. u 08,00 časova ispred plave    lokomotive autobusom maršrutom: Beograd-Ibarska magistrala-autoput-Čačak-    Kraljevo- Jošanička banja-pl.dom na Kopaoniku. (260 km).

-Povratak u Beograd je 03.01.2018. god. Od 15,00 do 18,00 časova obrnutom    maršrutom (zavisno od vremenskih prilika).

-Po dolasku u dom, razmeštaj po sobama, RUČAK i odmor.

                                                               NEDELJA 31. decembar 2017. godine

-Ustajanje, doručak.

-Od 08,30-14,00 časova, lagana pešačka tura po želji planinara i izboru vodiča u zavisnosti od  vremenskih uslova. Predlog: pešačka tura novom stazom (promovisanoj na RA 2015.godine)   do Кadijevca. Povratak autobusom od Kadijevca  do planinarskog doma.

-Skijaši skijaju prilagođeno vremenu otvorenih staza i prilagođavaju se vremenu predviđenom     za obedovanje cele grupe.

-Od 14,30 časova je ručak, posle ručka odmor i pripreme za doček NOVE 2018. GODINE. Od 20,00   časova je druženje planinara sa dočekom NOVE GODINE uz SVEČANU VEČERU.

  images  images 1  images 2

  maxresdefault

 224001484347199.jpg 224006897679991.jpg 224002694347078.jpg    

 

                                                               PONEDELJAK  01. januar 2018. godine

-Ustajanje, doručak.

-Individualne aktivnosti

-Od 16,30 časova je ručak, posle ručka odmor.

-Skijaši skijaju prilagođeno vremenu otvorenih staza i prilagođavaju se vremenu predviđenom za obedovanje cele grupe. 

                                                               UTORAK  02. januar 2018. godine

-Ustajanje, doručak.

-Od 09,00-14,30 časova, lagana pešačka tura po želji planinara i izboru vodiča u zavisnosti od  vremenskih uslova. Predlog: pl.dom-hotel Grand-Suvo rudište-Šiljak-meteorološka stanica-  pl.dom. Dužina staze je oko 10 km, sa visinskom razlikom od 217 m.

-Od 16,30 časova je ručak, posle ručka odmor.

-Uveče je druženje planinara u domu i slobodne aktivnosti.

-Skijaši skijaju prilagođeno vremenu otvorenih staza i prilagođavaju se vremenu predviđenom za obedovanje cele grupe.

                                                               SREDA  03. januar 2018. godine

-Ustajanje, doručak.

-Do 09,00 časova iznošenje stvari iz doma i pakovanje u autobus.

-U 09,00 časova je polazak za Beograd.

-Povratak u Beograd je od 15,00 do 18,00 časova (zavisno od vremenskih prilika).

258055217608492.jpg 903798_4512015487187_502415389_o.jpg 1496373_10203145980119084_3890713453977563374_o.jpg     

 

SA SOBOM OBAVEZNO PONETI:

-Važeću ličnu kartu, overenu zdravstvenu knjižicu i planinarsku knjižicu sa     plaćenom članarinom  za 2017. godinu. Odeću za HLADNO i za TOPLO vreme kao i   DOBRO RASPOLOŽENJE!!!

CENA IZLETA SA DOČEKOM NOVE 2018. GODINE UKLJUČUJE: prevoz autobusom, 4 noćenja u planinarskom domu na bazi polupansiona, svečana Novogodišnja večera sa “živom muzikom“, boravišna taksa i organizacijski troškovi vodiča.

Cena za smeštaj u sobama sa kupatilom je 140 evra (u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije).

Cena za smeštaj u sobi br. 9 (sa zajedničkim kupatilom na spratu) je 130 evra (u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije).

Cena za smeštaj u sobi br. 10 (sa zajedničkim kupatilom na spratu) je 120 evra (u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije).

 

        MOŽE SE ODLOŽENO UPLAĆIVATI NA DVE MESEČNE RATE ČEKOVIMA GRAĐANA.

 

AKONTACIJA PRILIKOM PRIJAVLJIVANJA JE 50 eura. (u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije).  Planinari prilikom prijavljivanja, stiču pravo da izaberu slobodnu sobu koju žele. Redosled prijavljivanja i uplata, određuje redosled ulaska u autobus. Krajnji rok za otkazivanje, radi povratka akontacije-uplate je 18. decembra 2017. godine.

                 POSLE OVOG ROKA UPLATA SE VRAĆA SAMO UZ PRONAĐENU ZAMENU ONOG KO OTKAZUJE.

NAPOMENA: svaki učesnik ide na sopstvenu odgovornost u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti učesnika Planinarskog saveza Srbije. Za eventualne zdravstvene probleme koji se ne prijave vodiču pre polaska na akciju, vodič ne snosi odgovornost.

-U zavisnosti od vremenskih uslova i drugih okolnosti koje bi uticale na regularan tok izvođenja akcije, vodič ima PRAVO izmene plana radi zaštite života i zdravlja učesnika  planinarske akcije.

 

NAJSTROŽIJE SE ZABRANJUJE PUŠENJE U DNEVNOM BORAVKU DOMA. SVI KOJI MISLE DA               SE NE MOGU PRIDRŽAVATI OVE ZABRANE, NEKA SE NE PRIJAVLJUJU ZA AKCIJU !!!

                                                           

 

                 VODIČ: SLAVIŠA PETROVIĆ  tel.,  011/651-8254, 064/155-2607   

                                                slpetrovic234@gmail.com

 

 

 

             

Comments

Датум: 30.12.2017
Водич: Зоран Николић
Место одржавања: БиХ, Република Српска, Хрватска

Време одржавања: 30.12.2017. - 2.1.2018. (долазак у Београд 3.1. у раним јутарњим часовима)

Comments

Листа електронске поште за Планинаре