Na akciju smo putovali autobusom preduzeća „Savić-trans“ iz Obrenovca, a u organizaciji PK „Balkan“ Beograd, sa polaskom iz Beograda u 06,10 časova. Putovali smo auto-putem do Paraćina, a zatim magistralnim putem Paraćin – Zaječar do motela „Balašević“ u podnožju Rtnja. Kod motela smo skrenuli na lokalni put za rudarsko naselje Rtanj. Posle 1 km, u 9,20 časova, stižemo u blizinu separacije Mirovo i iz autobusa izlazi poveća grupa planinara koja će ići na uspon severnom stranom. Tu su i planinari iz drugih društava – slila se „prava reka“ učesnika. Uspon obezbeđuje poveća grupa članova GSS PS Srbije (13 spasioca). Ne uočavamo vodiče organizatora, tako da svako društvo ima svoje vodiče. Ali ipak se ide zajedno, istom stazom.  Od naših 13 učesnika, osmoro ide severnom stranom, među kojima i vodiči N. Radičević i T. Delibašić. Na početku uspona, u podnožju planine snega ima nekoliko santimetara. Vreme lepo za ovo doba godine, i ne slutimo kakvo će u toku dana nevreme biti na planini. Nakon odvajanja „severnjaka“, nastavljamo do rudarskog naselja, gde stižemo za 15 minuta. U restoranu TUK (Turističko ugostiteljski kompleks) Rtanj, srećemo predstavnika organizatora OPSD „Dragan Radosavljević“ iz Zaječara, g-dina Z. Bankovića i tada saznajemo da je upućen mejl „nekim“ društvima koji predstavlja nekakvo „pozivno pismo“ sa programom. Naravno naše Društvo to nije dobilo i pored dva telefonska razgovora sa pomenutim gospodinom. Takvom „organizatoru“, predajemo spisak učesnika, sa obećanjem da ćemo dobiti značke uspona – istina nije rečeno kada! Od ljudi koji su ranijih godina organizovali ovu akciju, nema nikoga – žalosno!? 

Kod šefice recepcije, g-đe Jasmine Milenović, uplaćujemo 250 dinara za ručak i dobijamo bonove. 

Nakon obavljenih formalnosti i priprema, na uspon južnom stranom krećemo oko 10 časova. I ovde ima podosta planinara. Prema broju parkiranih autobusa, zaključujemo da je broj učesnika na nivou ranijih godina, što se po završetku uspona i potvrdilo (preko 800 učesnika).  

Tok uspona:

- I grupa severnom stranom planine: vodiči Negoslav Radičević i Tomica Delibašić sa 6 planinara.

Pravac kretanja: separacija Mirovo – Stenovito rebro - prevoj – vrh Šiljak 1.560 m – serpentinska staza – prevoj Babe – naselje Rtanj.

Staza je markirana u celini, ali je bilo teško pratiti usled snega i olujnog nevremena – snežne mećave i magle.

Težina pešačke staze: teška staza sa strmim usponom.

Potrebno vreme za uspon: 4,5 sati.

- II grupa južnom stranom planine: vodiči Vlastimir Marjanović i Milan Samardžija.

Pravac kretanja: naselje Rtanj – prevoj Babe – serpetinska staza – vrh Rtnja Šiljak 1.560 m – serpentinska staza – prevoj Babe – naselje Rtanj.

Staza je markirana na celom delu, ali je na visini preko 1000 metara zbog snega i nevremena bilo nemoguće pratiti je. 

Težina pešačke staze: srednje težine.

Potrebno vreme za uspon: 4 sata.

Vremenski uslovi: na početku uspona dobro vreme, a kasnije na visini preko 1000 metara, jak vetar sa snežnom mećavom i maglom. Staza je bilo vrlo teško pratiti, sneg oko 25 cm, a na mestima nameti i pola metra. Temperatura nekoliko stepeni ispod 0. Pri spuštanju, u uslovima slabe vidljivosti i mećave, promašena je serpentinska staza, tako da se spustilo 500 m niže. Zaleđena staza je stvarala velike probleme, te je bilo dosta padova i nekoliko povređenih planinara. Na mestu gde je bio postavljen gelender, stvorio se čep od preko 200 planinara i čekalo se na prolaz više od pola sata. Kod naših učesnika nije bilo povreda.       

Po spuštanju u rudarsko naselje Rtanj, učesnici su ručali u restoranu TUK Rtanj i nastavili sa druženjem. Organizator akcije, OPSD «Dragan Radosavljević» iz Zaječara, je slabo organizovao akciju. Niko nije dobio učesničku knjižicu, odgovarajuću značku i pečate akcije.

Zbog kašnjenja nekoliko planinara pri spuštanju, Ka Beogradu smo krenuli u 19 časova i stigli oko 23 časa.

ZAKLjUČAK: 

Na akciji je i ove godine bio veliki broj učesnika, ali je izostala neophodna organizacija. Vremenski uslovi su bili nepovoljni, što je dovelo do mnogo padova i nekoliko povreda učesnika akcije. O ovome, ubuduće, treba da povede računa Planinarski savez Srbije.

Naše Društvo je akciju i ove godine izvelo u jednom danu – odlazak, uspon i povratak, što je napornija varijanta, ali finansijski jevtinija. Saradnja sa PK „Balkan“ Beograd – odlična. I pored želje, nije uspeo pokušaj organizacije dvodnevne akcije, jer nije bilo dovoljno prijavljenih učesnika.

Ove godine Milan Samardžija i Vlastimir Marjanović su osvojili ZLATNU ZNAČKU za 10 uspona, ali im nije dodeljena. Od naših učesnika za pohvalu je i Jovo Korica, koji se popeo na vrh bez problema.    

Učesnici akcije su bili zadovoljni našom organizacijom i načinom putovanja, mada je kasniji dolazak u Beograd nekim planinarima stvorio probleme.