Na akciju smo, zbog malog broja prijavljenih planinara, putovali autom vodiča. Iz Beograda krećemo nešto pre 7 časova.

Vreme je, za poznu jesen – bilo jako povoljno, jutarnja temperatura +12 stepeni a najava je da tako bude i tokom dana.

Krećemo se autoputem do isključenja za Požarevac. Tu nam se pridružuje planinarka Dragana iz PD „Vrbica“ Velika Plana. Nastavljamo preko Požarevca vrlo dobrim putem, najpre kroz ravnicu Stiga, a zatim klisurom Peka i u Kučevo stižemo u 8,45 časova. Kučevo je gradić sa desetak hiljada stanovnika i nalazi se na severnom obodu Homoljskih planina. Izgleda nam dosta sređeno. Ovde pravimo kraći odmor kako bi popili kafu.

Od Kučeva krećemo na jug, preko sela Kučajna, i posle 20 km stižemo do pećine Ceremošnja, nešto ranije nego što je planirano. Ubrzo stiže i Branislav Trailović, koji će nam biti vodič u pećini. O pećini vode brigu Ljubiša Trailović i njegova porodica iz s. Bukovska (telefoni za najavu 012/855-039 i 063/238-090). Oni drže i motel pored pećine, pa je moguće dogovoriti osveženje i ručak. Cena ulaznice za kolektivni obilazak je 150,00 dinara. Dužina istraženih pećinskih kanala je 775 m, a dužina uređenih staza za obilzak 431m. Pećina je, po bogatstvu nakita, jedna od najlepših u Srbiji, pa stoga njene fotografije ukrašavauju bilborde turističke organizacije Srbije u Beogradu. U obilasku pećine provodimo oko pola sata.   

Odmah po izlasku iz pećine ulazimo u markiranu stazu koja vodi na najviši vrh Homoljskih planina. Staza vodi najpre dolinom potoka koji utiče u pećinu, a zatim izlazi na makadamski put pored zaseoka s. Ceremošnja, pa u blagom zavoju skreće prvo na zapad pa na jug. Prolazimo pored istaknutog stenovitog vrha Čuček koji je visok 822 m, a planinarka Dragana nam reče, da ga u letnjem periodu izbegavaju planinari zbog prisustva zmija otrovnica. Dogovaramo se, ako bude vremena da ga ispenjemo u povratku. Sve vreme pratimo sveže urađenu markaciju, i hvalimo rad planinara PSD „Vukan“ iz Požarevca. Staza do ispod samog vrha ide skoro uređenim makadamskim putem. Sećam se da je dolazak na vrh, pre nekoliko godina za vodiča bio napor, jer je orijentacija ispod vrha zbog mnoštva puteva i slabe markacije, bila teška. Prethodni put smo ispod vrha, malo i lutali. Bez napora izlazimo na vrh Štubej, visok 940 m, u 12,45 časova. Na samom vrhu i u neposrednoj okolini su zagospodarile antene savremene komunikacije. Kod vršne piramide se slikamo i odmaramo. Ekipa je mala i bliska, pa i raskošni sadržaji rančeva počeše da dolaze do izražaja: sveže kiflice, izvanredan pršut, suve kajsije i dr.

Nakon polučasovnog boravka na vrhu, istom stazom se spuštemo prema pećini i autu. Pred nama, puca pogled na Stišku ravnicu prema Požarevcu i Velikom Gradištu, ali ne uspevamo da uočimo korito Dunava.  Ispod vrha Čučak, ostavljamo rančeve pored kojih sa zadovoljstvom ostaje Neša, a nas četvoro penjemo vrh. Za uspon smo nagrađeni lepim vidikom na severni deo Homolja i dolinu Peka. Sa povremenim odmorima na parking kod peđine stižemo u 14,45 časova – što znači da nam je sa vrha trebalo 1,5 sat. Vreme je, kao što je i najavljeno, bilo izvanredno.

Po povratku sa vrha odvezli smo se do banje Ždrelo preko Homoljskih planina, putem kroz sela Kučajna i Melnica do Petrovca. Put je bio odličan. Kupanje u termalnoj vodi izuzetno prija (cena pojedinačne karte za celodnevno kupanje 500,00 dinara, a kolektivna karta za 10 i više lica je  300,00 dinara). Telefoni za najavu i informacije 012/330-733 i 062/790-759 i sajt www.ruczdrelo.rs. Ovde nalazimo planinare PSD „Železničar“ Beograd, koji su bili na V. i M. Vukanu.

Akcija je izvedena kako je i planirano i učesnici akcije su bili zadovoljni. Možda još neki kilometar pešačenja, ne bi smetao. Pređeno je 12 km pešice, a 340 km je vožnja autom.