Na akciju smo krenuli u 7,15 časova, sa našeg stalnog mesta GŽS Beograd – plava lokomotiva. Ukupno nas je bilo 29 učesnika i putovali smo autobusom prevoznika „Radović-prevoz“ iz Pančeva. Akcija je realizovana prema planu, uz neophodne izmene. Od 8,40 – 9,10 časova, napravljen je kraći odmor, kod spomenika Boju na Mišar iz 1806. godine u vreme I Srpskog ustanka u s. Mišar blizu Šapca. Tom prilikom smo saslušali izlaganje prof. Simića o Boju na Mišaru i obišli spomen-muzej. Nastavili smo put na planinu Cer, ali kod s. Slatina bio je zatvoren put zbog saobraćajne nezgode – prevrtanja kamiona (9,45 časova). Nakon konsultacije sa patrolom Milicije koja je obezbeđivala mesto udesa i njihovog uveravanja da će kamion biti uklonjen sa puta, tek za nekoliko sati, odlučili smo da okrenemo autobus i idemo do manastira Radovašnica i odatle izvršimo uspon na vrh Cera. Time smo izmenili plan, jer nismo mogli da obiđemo spomenik Cerskoj bici na Tekerišu. Od s. Slatine odličnim putem preko s. Maova i Bogosavca stižemo kod manastira u 10,15 časova. Vreme je tmurno i hladno, ali bez vetra. Nakon pripreme, od manastira idemo markiranom stazom koja se oštro penje na kosu Visoki rt i njome idemo do raskrsnice staza za vrh Cera i planinarskog dom. Odlučujemo se za blažu varijantu staze, koja se šumskim putem blago penje do planinarskog doma „Lipova voda“. U dom stižemo u 12,15 časova. Prema dogovoru sačekali su nas Šabački planinari sa predsednicom PSD „Cer“ Šabac g-đom Mirjanom Mihajlović – Bebom i vodičem Milisavom – Mićom Markovićem. Dom je bio zagrejan, i uz veliku ljubaznost domaćina – planinara Šapca, mogli smo da popijemo topao čaj i kafu i  ručamo. U planinarske knjižice utiskujemo pečate.

          Od planinarskog doma „Lipove vode“ krećemo u 13,00 čaova, i izlazimo na vrh Cera 687 m. Na vrhu se nalazi radiorelejna stanica Vojske Srbije i Telekoma Srbije. Nastavljamo dalje i ubrzo stižemo do lugarnice, gde se razdvajaju staze prema manastiru Čokešina i Radovašnica. Mi nastavljamo turu, na sever i planinarskom stazom niz kosu Visoki rt, spuštamo se do manastira Radovašnica, gde stižemo u 14,30 časova. Manastir je smešten uz samo podnožje planine i vrlo interesantan, sa izvorom lekovite vode, u temelju manastira. U toku je izgradnja još jedne crkve u porti. O istorijatu manastira govori nam Igumanija. Planinarske staze na Ceru su vrlo dobro markirane i obeležene, i sve pohvale članovima PSD „Cer“ Šabac.

          U 15,00 časova, idemo do gradića Bogatić u Mačvi, gde stižemo oko 15,30 časova. U njegovoj  blizini (oko 2,5 km) nalazi se izvor termalne vode, čija je temperatura na izvorišu 76 stepeni. Na obližnjem imanju, gde je uređeno kupalište, brćkamo se u toploj vodi, čija je temperatura oko 38 stepeni. Ovoga puta, zbog niske spoljne temperature koja je bila oko nule, bila je mala hrabrost skinuti se na otvorenom u kupaći kostim, ali je zato, nakon presvlačenja, uživanje bilo potpuno. Cena ulaznice za kupanje u Banji „Jokin grab“ je 100,00 dinara po osobi i najava je na tel. 064/142-4044, Zoran Pršić. Većina se kupala, dok su neki i samo posmatrali. Kupanje smo morali i da skratimo, zbog mraka jer je agregat bio u kvaru. Poučeni ranijim iskustvom, grupa koja nije htela kupanje, njih 12 su ostali u varošici Bogatić. Iz banje smo krenuli u 16,50 časova i iz Bogatića u 17,00 časova.

          Povratak je bio preko Šapca i Obrenovca. Dužina puta je bila 265 km. U Beograd, smo zbog kraćeg boravka u banji, došli skoro 1 sat ranije u 19,10 časova, što je kod učesnika primljeno sa zadovoljstvom. Učesnici akcije su bez problema savladali uspon od manastira do kose Visoki rt i vrha Cera, a ako izuzmemo nekoliko pokliznuća po opalom lišću, nije bilo većih problema ni kod spuštanja. Prohladno vreme, uglavnom nam nije smetalo. Vožnja autobusom je bila vrlo dobra, a vozač Siniša prijatan i na usluzi.